June 21, 2021
aktuelno

Okrugli sto ,,Nasleđe i održivi razvoj” u Narodnom muzeju – Kikinda Online News

U okviru projekta ,,Mlinovi koji melju, putevi koji spajaju – putevi mlinova” danas je u svečanoj sali Narodnog muzeja održan okrugli sto na temu ,,Nasleđe i održivi razvoj”. INTERREG IPA program prekogranične saradnje Mađarska – Srbija ukupne vrednosti od 514.852,14 EUR od čega EU finansira 437.624,31 EUR ima za osnovni cilj saradnju zemalja regiona u cilju podizanja kapaciteta i stvaranja bolje turističke ponude. Vodeći partner ovog projekta je Kiškun muzej, uz partnere ONTE Opustaser, Opštinu Hodmezevašarhelj iz Mađarske i Mesna zajednica Orom i Narodni muzej Kikinda iz Srbije. Glavna tema okruglog stola bila je Prekogranična tematska ruta Mađarska – Srbija pod znakom mlinova i vetrenjača i realizovana je sa idejom prezentacije primera dobre prakse u uključivanju rada lokalne zajednice i razvojem novih ideja o budućoj održivosti Suvače i aktivnom angažovanju lokalne zajednice. Učesnici okruglog stola bili su predstavnici Kiškun muzeja, Mesne zajednice Orom, Udruženje građana Torontal iz Ruskog Sela, ,,Mokrin House”, predstavnici udruženja građana Kikinde i Narodni Muzej.

-,, Zahvaljujući zbratimljenim gradovima smo došli do ovog projekta između gradova Kiškunfelenćhazi i Kikinde koje je stvorila mađarska nacionalna manjina koja živi u Kikindi. Kao predstavnik udruženja ,, Torontal” koji ima izuzetan značaj u kulturnom i turističkom razvoju kikindske opštine zahvaljujući starim zanatima i gastronomskim festivalima želimo da doprinesemo kako seoskom turizmu, tako i razvoju turizma u Kikindi. Izuzetno mnogo programa bismo znali da priključimo Suvači i mislim da je ovo pravi primer kako se razvija turizam u našim gradovima” – izjavio je Šandor Talpai ispred Udruženja građana ,,Torontal” iz Ruskog Sela.

-,, U kontekstu današnjeg okruglog stola mi smo danas predstavili ono što je važno za mesnu zajednicu Orom a u ovom projektu najvažnije je da se bavimo temom vetrenjače u Oromu i očuvanjem kulturnog nasleđa vetrenjače i cele neopipljive tradicije koje takva vrsta tradicije i kulture nose sa sobom. Ono što je krucijalno za MZ Orom kod vetrenjača jeste da se ona fizički očuva a potom i osposobi za razne manifestacije, da osposobi svoj stari karakter ali važan je i dalji održivi razvoj u okolini vetrenjača u infrastrukturnom smislu” – rekao je Laslo Vigi, ispred Mesne zajednice Orom.

-,, Ovo je specifičan vid čuvanja tradicije zato što se vezuje za ishranu i reč je o industrijskom turizmu jer su ti mlinovi i izgrađeni kako bi se i hrana pripremala. Jako malo takvih objekata je ostalo u Mađarskoj, tako i u ovim predelima, tako da je veoma važno sačuvati tradiciju i kulturu i spasiti je od zaborava” – rekla je Marta Mesaroš iz Kiškun muzeja.

Svaki od partnera u okviru projekta poseduje mlin u vlasništvu i zahtevaju rekonstrukciju, preseljenje ili bilo kakvu drugu vrstu rehabilitacije. Najveći deo sredstava iz ovog projekta predviđen za konzervaciju i restouraciju drveta mlinskog mehanizma:

-,, Vrednost Suvače je mlinski mehanizam, a u saradnji sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika i kulture iz Beograda nama je bilo prioritetno da se sačuva drvo i da se izvrši konzervacija i restauracija celog drvenog mehanizma. Naša ideja je da se izgradi manji objekat u dvorištu koji će sadržati struju, vodu, sanitarni čvor za posetioce kako bismo stvorili pogodno mesto za izvođenja radionica na otvorenom u Suvači. Mišljenja smo da Suvača može da zaživi u saradnji sa lokalnom zajednicom, da je to pravi put za Suvaču i da to može da bude mesto gde će se plasirati, reklamirati ali i proizvoditi razni proizvodi koji su u domenu kreativnih industrija koje treba podsticati. Završetak projekta predviđen je za 29. februar” – izjavila je direktorica Narodnog muzeja Kikinda Lidija Milašinović.

Kikindska Suvača je jedna od dve preostale u celoj Panoniji, pa je 1951. godine stavljena pod zaštitu države, a 1990. godine proglašena za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.

Suvača u Kikindi je etnografski objekat karakterističan za Vojvodinu u XIX veku. Sagrađena je 1899. godine, a sa radom je prestala 1945. godine.


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *