June 24, 2021

Boris Stojanović za Kikinda Online News : Drago mi je da me Kikinda nije zaboravila

41520592_747494815602346_4284722420314537984_o

Poznajemo se još od malih nogu . Išli smo zajedno u osnovnu školu ,, Đura Jakšić “ , generacija 89 – ta . Oduvek je bio miran, tih, povučen i skroman dečko , a takav je i ostao sve do danas . Daću sebi tu slobodu da Vam otkrijem, kada smo zapravo dogovarali ovaj intervju , Boris mi je u neformalnom razgovoru rekao : ,, Drago mi je da me Kikinda nije zaboravila “ . Ta jedna rečenica je u meni lično kao autoru ovog teksta izazvala pomešane emocije , i neku vrstu sete jer se mnogi mladi , talentovani i sposobni ljudi osećaju zaboravljeno upravo od strane grada iz kojeg su krenuli ka ostvarenju svojih ciljeva . Boris Stojanović nije zaboravljen . Kao uspešan plivač, punio je sportske stranice kikindskih novina , a danas on je personalni trener u teretani i trener plivanja u Dubaiju .
Kikinda Online News : Otkud ljubav prema plivanju kao sportu i zašto si se odlučio baš za plivanje ?
Boris : Plivanjem sam počeo da se bavim neplanirano. Kada sam radio lekarski pregled pred polazak u prvi razred osnovne škole 1996. doktor mi je rekao da mi je kičma blago kriva i preporučio plivanje. U to vreme sam trenirao karate i išlo mi je dobro. Počela je škola, posle škole sam išao na čas karatea, a posle karatea iz kluba ,, Partizan “ sam žurio u SC ,, Jezero “ na plivanje . Sećam se da sam trebao da polažem za beli pojas, ali kombinacija ova dva sporta me je bukvano dovela do iznemoglosti. Došlo je vreme da odlučim na koju ću stranu, i eto tako su izgledali moji počeci . Samim tim što sam tada izabrao plivanje , i ako sam tada u tom trenutku bio veoma loš , rodila se postepeno ljubav prema tom sportu .
Kikinda Online News : Budući da smo ista generacija , išli smo zajedno u osnovnu školu , zapravo , bio si odeljenje do mene , da li si ikada iz tog ugla deteta verovao i sanjao da ćeš postići uspehe koje si ostvario do sada ?
Boris : Na početku moje plivačke karijere imao sam nepunih 7 godina i razmišljao sam naravno kao i svako dete. Dajte mi da jedem, pijem, spavam i da se igram. Tako je i bilo sve do 2000.god kad sam osvojio svoju prvu medalju na 100m kraul u Kikindi na mitingu ,, Plivačke Nade “ . Za mene je to definitivo bila prekretnica, i pocetak maštanja i sanjanja da ću jednog dana i ja možda biti u vrhu svetskog plivanja….Nakon te medalje, sve je bilo lakše. Redjale su se medalje, rekordi, takmičenja skoro svakog vikenda, a pre svega toga stekao sam prave prijatelje i krenuo putem zdravog zivota. 2005. godine plivao sam ,, YOUTH “ Olimpijske igre mladih u italijanskom gradu Linjanu. Tu su se okupili svi sportovi i sportisti iz Evrope na jednom mestu. Bilo je fantastično. To je bio moj prvi nastup za reprezentaciju Srbije. Tada sam definitivno znao da put kojim sam krenuo jeste onaj pravi i da ću još dugo ostati u ovom sportu. 2006. godina – moja prva Balkanijada, prvo Evropsko i prvo Svetsko prvenstvo u juniorskoj konkurenciji. Možete samo zamisliti koliko mi je to značilo i podiglo samopouzdanje. Nakon 2006. godine bio sam stalni član reprezentacije. Učestvovao sam na 13. evropskih prvenstava, 4 . Svetsko prvenstva, 2. Balkanijade, 2. puta Mediternske igre, 2.puta Univerzijada, 2.puta Svetski kup, i još bezbroj nacionalnih i internacionalnih takmičenja sa kojih imam preko 1000 medalja….da, da da preko 1000 . Upoznao sam sve naše vaterpoliste 2011. godine na Mediteranskim igrama u Turskoj Mersin.
Kikinda Online News : Pored ljubavi prema sportu koji voliš i kojim se baviš od malih nogu , da li postoji još neko ko je zaslužan za tvoje uspehe ?
Boris : Naravno tu je moj tata Ivan i sestra Maja koji su bili uvek uz mene bez obzira na sve. Što se tiče mog sporta, najveća zahvalnost svakako ide mom treneru Bokanić Slobodanu, koji je svoje znanje i iskustvo preneo sa velikom ljubavlju u moje mišiće . Uz sebe sam uvek imao svoje drugare is škole i sa plivanja. Veliko hvalu mom učitelju Dragin Zoranu.
Kikinda Online News : Kako si dospeo u Dubaji i da li si uspeo da ostvariš svoje želje ?
Boris : Imam dosta drugara koji su u Dubaiju. Ovde sam bio 2014. i kada sam video kako sve izgleda, to je bila ljubav na prvi pogled. Posle toga mi je trebalo dosta da odlučim da dodjem ovde i započnem novi život daleko od porodice i voljene Kikinde. Danas radim kao personalni trener u teretani i kao trener plivanja. Jos uvek istražujem Dubai i svakim danom sam bliži ka ostvarenju nekih svojih ciljeva.
Kikinda Online News : Dubaji je daleko od Kikinde . Kakve uspomene nosiš na svoj grad , i kakve emocije te obuzimaju kada se setiš mesta odakle si zapravo krenuo ?
Boris : Sa sobom nosim lepa sećanja na Kikindu. Na porodicu, prijatelje, noćne izlaske, bazen, ribolovačko carstvo Peskara, domaću hranu….. emocije su jake svaki put kada se setim gde sam rodjen, sa kim sam provodio vreme, kako sam živeo….jednostavno , to se ne može izbrisati iz glave iz srca. Znate onu čuvenu : ,, Svuda podji, svojoj kući dodji !!! “
39386912_1996351503988298_1887119380441989120_o

Foto: privatna arhiva Borisa Stojanovića

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *