May 18, 2021
aktuelno

Danas je Veliki petak, najtužniji dan u istoriji ljudskog roda-Kikinda Online News

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Veliki petak, koji se ujedno smatra i najtužnijim danom u istoriji celog ljudskog roda. Tog dana, prema verovanju, Isus Hrist nakon što je osuđen, razapet je na Časnom krstu na Golgoti i time je primio sve grehove čovečanstva na sebe. Kao što je Hristos prorekao na Tajnoj večeri, pre petka ujutro apostol Petar se, u strahu da i njega ne zatvore i kazne, tri puta odrekao svog Gospoda. Shvativši šta je uradio, odmah se pokajao u gorkom plaču. Izdajnik Juda, kad je saznao da je Isus osuđen na smrt, mučen grižom savesti se obesio. Tog dana, Crkva se seća događaja koji su neposredno prethodili Hristovom Raspeću; počevši od izvođenja Isusa Hrista pred sud Pontija Pilata, neuspelog pokušaja da Ga optuže, pa do glasnog vikanja judejskog naroda: “Raspni Ga!”; nošenja krsta kroz grad, na putu prema Golgoti; razapinjanja i praštanja dželatima rečima: “Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade”; umiranja, uklanjanja sa krsta, pomazivanja mirom, povijanja tela platnom i polaganja u grob i postavljanja straže da čuva grob da neko ne ukrade Njegovo telo. Hristu su stavili trnov venac na glavu, a na pleća navalili teški krst i poveli putem koji i danas, dve hiljade godina kasnije, nosi ime Ulica bola. Pljuvali su ga i dobacivali pogrdne reči. Kad je, oko tri sata po podne (po našem računanju vremena), Svoj duh predao Ocu, sva priroda, Božja tvorevina, pobunila se protiv nepravde i zločina: pomračilo se sunce, otvarali su se grobovi, zatresla se zemlja. Zavesa u hramu se rascepila odozgo do dole. Kamenje se, uz strašan prasak, raspadalo. Stene su pucale. Tako su se obistinile Hristove reči “da će i mrtvo kamenje svedočiti Živoga Boga”. Kapetan koji je stražario kod krsta, rekao je da je taj Čovek zaista bio pravednik, a okupljeni narod obuzeo je neizrecivi užas. Na Veliki petak se ne služi liturgija, osim ako su Blagovesti. Strogo se posti, a pored uzdržavanja od mrsne hrane, treba se sklanjati i od loših misli i dela, jer to u biti i predstavlja pravi smisao posta, kako telesno, tako i duhovno. Domaćice na ovaj dan farbaju jaja, najčešće crvenom bojom koja simbolizuju nevino prolivenu Hristovu krv i pripema se trpeza za dan Vaskrsa. Domaćica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, zatim u sud sa vodom, u kome će kuvati i farbati jaja, dodaje malo osvećene vodice, vaskršnje ili bogojavljenske. Prvo obojeno jaje, “čuvarkuća” čuva se do sledećeg Uskrsa.

Na ovaj dan, takođe se i ne peva, ne veseli se a pogotovo ne čestita Veliki petak, a sve od Velikog četvrtka do Uskrsa, nedelje kada je Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, nego se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.

Večernjim bogosluženjima na Veliki petak obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara koji predstavlja Hristov grob iznosi plaštanica koju vernici celivaju.

U odnosu na prethodne godine Vaskršnjoj liturgiji ovoga puta neće prisustvovati vernici, usled zabrane kretanja i još uvek aktuelne epidemiološke situacije izazvane koronavirusom. Takođe, sveštenstvo je apelovalo na vernike da budu solidarni u skladu sa situacijom, da predstojeće uskršnje praznike provodu u miru i molitvi sa svojim najbližima u svojim domovima a da prenose svetih Liturgija prate putem televizija, interneta i društvenih mreža.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *